U Velikom tektonskom rovu, ili Istočnoafričkom riftu nalazi se sasvim neobično jezero u kome se nalazi ekstremna vrsta ciklida.

Alcolapia alcalicus - Soda Cichlid

Pripada porodici ciklida, i jedinstvena je vrsta koja se nalazi samo u poluslanom jezeru Natron (Tanzanija, blizu granice sa Kenijom, Afrika). Ono što je specifično i što ga izdvaja od ciklida iz ostalih jezera u Africi je to da živi u blizini obale oko vrućih, alkalnih, vulkanskih izvora i poluslanih laguna u jedinstvenom jezeru. Dostižu dužinu od 12 cm, i ne bi ih trebalo držati u akvarijumu manjem od 70 litara. Akvarijum ne bi trebalo da je pretrpan, i najbolje bi bilo da ima fin pesak, jer ova vrsta voli da kopa po dnu. Biljke nisu preporučljive. Temperatura 28 – 38 °C, a pH 8.0 do 10.5 i dH 10 do 35°H, kao i 7,000°KH. U prirodi se hrani uglavnom algama (spirulinom). Mužjaci su veći od ženki i lepše obojeni. Ustonoše su (ženka nosi ikru), ali su informacije o mrestu ovih ciklida jako oskudne. U prirodi se mreste uglavnom rano ujutru. Mužjak napravi malu jamu u pesku i svim silama brani taj deo teritorije. Osim kada jede, naravno . Ženka polaže ikru u jamu i udaljava se kako bi mužjak prišao i oplodio je. Oplođenu ikru ženka odmah uzima u usta. Često ženka ikru polaže istovremeno u više jamica različitih mužjaka, tako da će u ustima nositi mlađ različitih očeva. Ženka će nositi kru u ustima oko 2 nedelje, nakon čega izbacuje već rasplivane mališane. Ovde se roditeljstvo završava. Malci su dovoljno veliki da odmah po izlasku iz maminih usta jedu artemiju i usitnjenu spirulinu.
Inače, ovaj ciklid je pravo čudo prirode. Živi u “soda jezeru” koje je puno vrućih, alkalnih vulkanskih izvora. Voda u jezeru sadrži visoku koncentraciju natrijum karbonata i ostalih rastvorenih minerala i soli. Maksimalna dubina jezera je neverovatnih 2 m.
Ranije se ova vrsta klasifikovala kao Oreochromis alcalicus.

Ako neko ima još interesantnih podataka o ovoj vrsti, neka napiše.

Inače, jezero Natron je karakteristično po mnogo čemu. Tu živi i razmnožava se jedna od najmanjih vrsta flaminga koji se hrane spirulinom, plavo-zelenom algom od koje dobijaju karakterističnu boju. Samo jezero je svetlo crvene boje, i dešava se da dostigne temperaturu od čak 60°C.

Deo iz “National Geographic Srbija”

“Nedaleko od kolevke čovečanstva nalazi se vodena masa u kojoj niko ne bi hteo da se okupa. Na poluosušenom dnu Velikog tektonskog rova, ili Istočnoafričkog rifta, tanzanijsko jezero Natron sadrži najslaniju i najvreliju vodu na Zemlji – temperatura na nekim mestima prelazi 50?C. Nekada prostrano i slatkovodno, jezero je tokom milenijuma polako isparavalo; danas mu je dubina manja od tri metra. Ipak, život buja u toj alkalnoj sredini. Na naboranim blatnim obalama jata malih flamingosa hrane se plavozelenim algama (cijanobakterijama), dok se veći goste larvama glavonožaca kojima obiluju plićaci.

Južni kraj jezera Natron išaran je belim naslagama natrijum-karbonata iz vulkana Planina bogova (Ol Doinyo Lengai). ”

Hm, zaista lep a prvenstveno zanimljiv ciklid!
A tek njegovo stanište!
Interesantno mi je i to što se ženka istovremeno mresti sa više mužjaka!
Imaš li podatak da li je to jedina vrsta ciklida u jezeru?!

Mošda bi im naši akvarijumi odgovarali zbog temperature, posebno leti , ali sve ostalo...

Svaka čast Ljubiša.

Ima li ove ribe negde za nabaviti u našoj zemlji ili ti negde u okruženju. Po mogućstvu po nekoj pristojnoj ceni, za nas obične smrtnike.

Za sada ima kratak video klip.